Čovek klimnu i svi krenuše niz ulicu. Osam Hodača im se priključilo, na kraju ulice ih dočeka grupica znatno krupnijih robota čije su se senke ocrtavale po zidu Koloseuma. Devojka zastade kraj prvog džina i svim tim belim klonovima se rasklopiše leđa i trocevni mitraljezi izroniše iz tela. Pukovnik je mirno ušetao među metalne kipove i stao na ugao odakle se pružala široka raskrsnica – udarajući pravo na severni zid Koloseuma. Odmah u paralelnoj ulici, bio je ulaz u Igralište. Minijaturni beli dronovi su doleteli do oficira, zatim su se po novim komandama rasporedili u okolne ulice. Devojka dotaknu dugmence i traka se opet pojavi pred njenim očima sa proračunom slabih tački Koloseuma.
“Vodniče Redston. Molim Vas da prebacite Borbote na uzvišenje iznad prve konstrukcije. Verujem da tu postoji prolaz kroz koji može da se napadne severoistočna strana,” zapovedno će devojka.
“Razumem zastavnice Hejl. Odmah!”, sa salutiranjem se čovek dade na posao. “Tim Alfa, Beta na položaj uzvišenja markiran svetlom”, reče Vodnik pokazavši laserom na masivni zid, roboti brzo stupiše na ruševine prosute po tlu.
Peli su se poput gekona kada se onaj najbliži vrhu razleteo u oblaku vatre. Devojka se trgla, Vodnik podignu pušku. Pukovnik je mirno stajao.
“Bez brige. To je samo mina. Niste valjda očekivali da će zidine biti nezaštićene?”, reče čovek osmehujući se, a njegovi ljudi utešeni tim rečima nastaviše da šalju Borbote na zid.
Sada su roboti pre svakog pokreta skenirali mesto gde bi spustili ruku i beležili moguću minu kordinatama vidljivim samo na zastavničinoj traci. Teški roboti su se usmerili na kapiju Igrališta pred kojom je navirao talas borbota i vorbota. Sunđeraste gusenice bornog vozila, apsorbovale su zvuke ispod kamuflažno-reaktivnog panoa koji se prikradao dečici. Iza tog su koračali vojnici naoružani brazilskim LAPA jurišnim puškama. U svom tom crnilu taktičkih šlemova, tirkizna osmokraka zvezda im je sijala na ramenim štitnicima. Iza specijalaca, borboti su osmatrali prozore, iznad njih je lebdelo jato vorbot dronova. Krilate sprave s pet očiju su otvorile mešine iz kojih su izašli višecevni bacači granata i škljocnuli spremni za dejstvo.
Klinci su čuli prasak i radio vezom zatražili izviđača iz Koloseuma. Svi su zverali negde kroz maglu, sem musavog dečaka koji je buljio u prolaz pred kapijom. Gledao je u čudnu molekularnu distorziju i pokušao starijem čuvaru da skrene pažnju na to, no, ovaj ga nije primećivao. Teški robot kraj pukovnika se okrenu ka zgradi, leđa mu se odvojiše i mitraljez se prebaci s desnog na levo rame, uperen u pravcu dece. Robot zabaci levu nogu nazad s koje su se racvetali članci i klinovi se automatski ušrafili u beton.
Nevešto sklepani dron je počeo da ciči iz visine i nespretno se spustio da snimi zid po kom se vod Hodača neumorno peo. Šarao je lampicom i ispuštao smešne zvuke kada su se zastavnica i vodnik pogledali. Pukovnik izvuče Armatiksov pištolj i opali. Dron se skotrljao niz zid Koloseuma. U tom trenutku alarm je zaurlao u komunikatoru. Straža je na zvuk pištanja panično potrčala ka vratima, specijalci vozilom jurnuše napred, a one mekane gusenice su otpale i metalne zauzele njihovo mesto. Hodači su ubrzali tempo čim je vatra sa vorbota zašištala po dečici. Teški Džin kraj pukovnika se nakrivio i mitraljez zasu ulaz olovom. Granate vorbota razbacivale su beton oko stražara koji su se herojski borili. Stariji dečak zgrabi mališu sa bicikla i unese ga unutra gde je momak na vratima stisnuo crveni taster i cela ulica sa specijalcima je odletela u vazduh.
“Šifra ‘Kilimandžaro’! Crvena uzbuna! Gasi ta govna!” viknu klinac sa fluorescentnim dredovima i tehničari potrčaše da izvrše.
Gejmerski bunker je utonuo u mrak, baš kad je talas vorbota namestio iznad ranjenih vojnika. Pukovnik mahnu rukom i Džinovi jurnuše da zaustave vrata. Onom Golijatu kraj njega su otpala nožna krilca i on usporeno krenu za ostalim. Utvare u crnom su kukale valjajući se u kraterima, dok je straža Koloseuma uvodila ranjene i besno vikala ostalima da se sklone. Komunikator mi je bio pun zvuka ritmičnog granatiranja kapije.
Iz stambenih zgrada u centru Igrališta antene i releji su počeli da se izdižu – pokrećući borbene dronove položene u zidove. Skejterske rampe Koloseuma su zaigrale uz zvuke elektronskog izvijanja, prevrtale su se u skakaonice. Svaki delić Igrališta se pomerao, zatvarao i zaključavao.
“AAA! Svi unutra! U zaklon!” vikao je stražar držeći prst na okidaču dok su granate kasapile decu, kad mu geler otkinu ruku, a mitraljez iz bočne ulice mu raznese lobanju.
“UTVAREE!” urlao je mršavi dečak noseći krvavog druga.
Gejmerski Hajv je brzo postao komandni centar oko kog su se rojili dronovi. Podzemne monitore preplavili su indikatori aparata unutar Koloseuma, tad se začu pesma Prodigy-ja – Invadors must die označavajući komandu za kontranapad. Kroz zidne pukotine Koloseuma pokuljala je masa leteće pošasti i vazduh zabruja kao u košnici.
Magla, dim i prašina vodile su svoju bitku na ulici dok su se vapaji i dreka sudarale. Akcija spašavanja odložila je zatvaranje Koloseumskih gvozdenih krila na koja je kucala besomučna paljba. Golijat se potpuno izloži na širokoj raskrsnici, baražna vatra snajpera stade da kopa po njegovim leđima i obori ga na kolena. Metalni grmalj se nadvi nad zastavnicom Hejl da je zaštiti dok je ona navodila njegovu braću na kapiju. Golijat je zarotirao mitraljez i uzvratio paljbom po zgradama u magli. Hodači su se probijali kroz ruševinu zgrade gde su jedan za drugim padali bez napona zbog greški u sistemu i samouništavajući se, vodnik se ugrize za usnu i odmahnu glavom.
Sipanje granata po ulazu je prestalo kada je robot Džin rukama zaustavio vrata. Šareni momci četvoronoške su se povlačili nazad dok su ih dronovi preleteli.
“Uništite ih!” povika čupavi stražar udarajući prastari motor koji se mučio da zatvori kapiju, a flota belih kvadkoptera nagrnu kroz otvor.
Momci i devojke su u trku otvorili vatru po letećim mašinama pokušavajući da olakšaju posao klošarskim dronovima Igrališta koji su gonili severnjačke aparate.
Golijat na vratima obori pogled ka detetu i podignu nogu da ga zgazi, ali začu zvuk ubrzavanja snažnog motora. Iza klinca se pojaviše dva oklopna momka sa rampama na leđima i uz smešak padoše na kolena, preko te rampe prelete trkački auto i raspali robota po sred tintare. Tupo metal odzvoni dok je Golijat padao na zemlju sa tragom gume na čelu. Vrata su ponovo krenula da se zatvaraju, a granate opet poletele sa vorbota – trista metara dalje.
“Hajde ortaci! Gde su ti šljamboti!” dreknu klinac u egzoskeletu i potrča za grupom koja je pristizala na kapiju.
Teški Hodač kraj zastavnice posustajao je usled vatrene moći snajperista, ali se držao za asfalt, dok je dama mahala prstom kroz vazduh deleći komande. Iznad kapije su se otvorile lansirne rampe s kojih je serija raketa zašuštala ka petookoj spravi. Laki roboti pomagali su vojnicima kada se vorbot stropoštao preko njih, i KS 2 se samouništiše. Tu gde su bili, ostadoše samo mrlje krvi i crn dim.
Pukovnik zgrči obrve i bela maska se malo deformisa, pogleda vodnika i zastavnicu. Osvrnuo se i na drugu stranu i tu je takođe video razočaranje. Postajao je sve ljući, a kad mu je dozlogrdilo, razjareno je dreknuo zastavnici.
“Dosta više zajebavanja! Pun napad! Izvrši odmah!”
Preko celog oblačnog fronta iznad krovova i ruševina su se popalila svetla u magli, gde se glasnim ječanjem pokrenuše hoverboti iz čijih otvora je izišao mlaz belih mašina. Beli vojnici se spustiše sajlama na tlo, a zatim se kraj njih, udarajući u zemlju, pojavila kohorta Golijata. Pridizali su se mehaničkim zvucima i sklapali mitraljeze, dok su petooki vorbot dronovi zagrmeli u vrata.
Budženi automobil je prkosno zapalio gume pred pukovnikom, pre nego što je oborio još jednog džina, zaokrenu i nestade u magli. Sva vatrena moć Severa skoncentrisala se na glomazna vrata. Jedan za drugim specijalci su padali u prašinu, oboreni ubojitim snajperima koji su menjali svoje položaje u okolnim zgradama.
“Diži pomoćne sisteme!” gnevno povika glavnokomadujući gejmer s postolja.
Gejmerskom salom grmnuše komande, i tad čete šljambota otpočeše svoj marš. Turiranje blindiranih automobila i kroserica odjekivalo je mračnom stazom tako ljuto i besno da je zemlja drhtala pod gumama. Rojevi žičanih dronova Koloseuma lovili su severnjačke aparate, lepili se za njih i obarali ih eksplozivnim punjenjem u svojim oplatama.
Zastavnica je zauzela položaj na ćošku kad je videla da se Golijat raspao na ulici. Vojnici su se sklonili u zgrade ostavljajući robote na kolovozu, gde ubrzo prestade vatra Koloseuma, nekoliko minuta kasnije i vatra Severnjaka. Zbunjeno su se Severnjaci gledali, osluškujući zastrašujuće zvuke turiranja praćene elektronskom muzikom, dok je armija belih robota hitala na bedeme. U vazduhu se začuo poklik koji su roboti na razrušenom kolovozu registrovali mikrofonima.
“Pucaj!” dreknu pukovnik u komunikator.
“Ali, gospodine, magla. Sa žaljenjem moram da Vas obavestim da naše termovizijske kamere ovde imaju ograničeni radijus delovanja. Savet…” govorio je specijalac, kad ga pukovnik prekinu.
“Pucaj, proklet bio! Pucaj!!”
Sa ivice Koloseuma zaurlali su zip lajneri krećući se iznad njima sićušnih borbota. Granatama su pokidali ogromne propelere terajući te snežne kugle da zvonkim paranjem ušiju odskaču s tla. Klinci u magli hrabro su sevali između vatrenih lopti i otvarali padobrane kada bi sudar sa mašinom postao neizbežan. Međutim, tako su postali jasne mete vojnicima na zemlji čije su kacige hvatale tople obrise na nebu. Samo oni srećni uspeli su da izbegnu rafale.
KS 2 su probili otvor na drugoj strani na kojoj ih sačeka snajperska vatra i brzi hakovi. Bacajući stražare sa zidina, Hodači su jurišali ka glavnoj konzoli koja je pokretala vrata. Severnjački vojnici videvši to, izašli su iz zaklona da se pregrupišu. Gvozdena armija stvorila je otvor za silu Utvara pripremivši se za upad. Čupavi klinci pokušavali su bojom da oslepe KS 2 na položaju oko vrata, iste one koji su puškama skidali dečicu sa viših nivoa iznad kapije. Ostatak belih mašina branio je prilaz vratima i odbijao napade egzoskeletnih momaka. Hakerka obori Hodača s rešetkastog postolja i on kao lutka tropnu među mašine na zemlji i samouništenjem ih raznese u komade. Ostale androide bajkeri su vezivali sajlom, čupali im baterije. Vrata su bila poluodškrinuta kada Sever krenu u juriš, međutim, tlo ispred njih se izdignu u skakaonicu preko koje je odred na krosericama bučno preleteo i zasuo ih vatrom. Golijati su ih hvatali kao muve u letu i treskali o ulicu, vojnici su ih dokusurivali na zemlji.
“Gospodine, Petokomandujući. Odbrana Divlje baze FG7443 je nagrižena. Upad za deset minuta,” zadihano će specijalac, pukovnik zadovoljno klimnu.
“Primljeno, PL 20. Nastavite po planu. Samo hrabro,” motivisao je Pukonik vođu napada i klimnu ka zastavnici čija se maska izvi u osmeh.
Autor: Nenad Jevtić
Odgovori