Gospođa Meri je sedela u uglu kafea “Crna kraljica” i lagano cedila viski. Svakog dana, tačno u određeno vreme je dolazila i naručivala isto piće i provodila je sate ispijajući ga kap po kap zureći kroz prozor kafea, a onda kad bi došla do polovine čaše zvala bi konobara da plati i odlazila u nepoznatom pravcu.
Meri je izazivala određenu znatiželju konobara koji je promatrao i pokušavao da dokuči razlog zašto nikada ne popije piće do kraja. Čak je pitao da li je piće ok, našta se Meri osmehnula i klimnula glavom da je sve u redu i nastavila da zuri kroz prozor.
Prolazili su tako dani i iz dana u dan sve je u kafeu “Crna kraljica” bilo skoro isto, isti gosti, ponekad gužva, ponekad ne, ali gospođa Meri sa istim ritualom ispijanja viskija. Da bi konobar na kraju se osmelio da pita gospođu Meri zašto ne popije nikad celo piće. Ona ga je pogledala iznenađeno, i posle kratke pauze je odgovorila:
“Dragi mladiću vežbam izdržljivost svog karaktera.”
Autor: Mirjana Marković
Odgovori