Nebo mu provuče
Sve iluzije kroz
Tunel zemlje i ptice
Koji opkoračiše siluete strasti
Odlomljene od okretnosti noći
Da sa dna muškosti
Zahvati dvostruku ženstvenost jutra,
Prelomljenu na grudima sveta
Kao pogled krvi u
Obamrlost svog crvenog
I obamrlost siluete veka
Koja struže po silueti žene
Istovetno kao muškarac i senka jutra.
Nebo poljubi svoju
Ideju muškarca kao
Nagomilavanje ptica u
Senkama sopstvenih strasti.
Autor: Sanda Ristić-Stanojević
Odgovori