Ne znam zašto – ali zimi
Svoje mrtve bliže slutim;
U njoj mi je: kao da me
Na svim mojim prate putim.
I noću mi snom se viju
Razgovore vodeć slatke;
Pa mi tako prošlost nose
Ako i na čase kratke.
O, ta zima! Za nju mi je
Srce uv’jek puno hvalâ –
Ona bi me s mojim mrtvim
I sjedinit jošte znala!
Odgovori