Kroz noć daleko tutnji crni vlak.
Srce ga sluša, i s njim muklo tuče:
Kotači, jureć nada nj, nad njim buče;
I spavač trne, ko na smrti znak.
Pa dođe zavoj, i kroz laki zrak
Šumorom kiše kolesa zazvuče:
To nekom drugom zemljom vlak se vuče;
A spavač tone, ko da srče mak.
Kroz noć sve brže tutnji crni vlak
Gazeći ljude, naselja, tjelesa,
Kao sotona bezuman i jak.
Onda sve tiše nestaju kolesa,
S dalekim slapom, s lišćem, koje stresa
I nosi kroz noć snenu vjetar lak.
Objavljeno: 1942.
Odgovori