Da zaboravim sve i da odem do tebe?!
Znam: u očima bi tvojim suze bol zapalila.
I plakala bi, da te više ne volim.
Zarežala bi u noć vrata gvozdena.
Na povratku bi zvijezde, krupne suze, blistale.
Ali ne! I opet bi ga krišom čekala,
Izjutra na oknu, opodne i uveče.
Zašto si, Marijo, lagala, kad sam te pitao:
Je li te i danas triput pozdravio?
Onda si uzela od njega slatke kestene.
O, kako su gorki u mojim ustima!
Stoga ti pišem pismo i suzama ga pečatim,
U kasnu noć, dok snivaš u svom krevetu,
Dugačko pismo, Marijo, pečatim suzama:
Tebi ga pišem – a drugoj ga budem poslao.
Odgovori