Izgubili smo se u lavirintu života,
crv sumnje nam se kroz glave mota.
Drugi su uvek upravu i najpametniji,
mi smo za njih glupi,
pametan savet i dobra reč
kao srebro i zlato skupi.
Živimo u laži, drugi nas varaju,
svu u nekoj paranoji,
bežimo kroz tunele za boljim, ali
svako se toga boji i u snu se znoji.
Ali život prolazi brzo kao reka i vreme teče,
“Živi se jednom i iskoristi sve”, jedan pesnik reče.
Autor: Nikola Motika
Refleksivno, ali i anegdotski. Pade mi na pamet G. Krklec s njegovim nestašlukom, zezanjima, osobito “Poremećeni koraci” ili po mojem “Zašto pijem”- Misli me peku, srce puca, pali u grlu žeđa, itd. Zato su ga žene voljele. No, gdje su poremećeni koraci ili zašto pijem kod našeg Nikole? Možda misao o tunelu i kako se svi švicaju, meni posebno dopadljiva.