Laka kiša sipi čitav dan ko prašak
i miluje voće zrelo u voćnjaku;
plavoj šljivi skida nježno laki mašak
kao košuljicu; dok travčicu svaku
resi blistav smijeh rosinih dragulja.
Voćke se uvukle kao ptice u se –
što dremlju po granju, a netko se šulja
tihano i meko uz debla i buse…
Razlio se mirno san krošnjama u kosu
– svud tišina – noć je meku mrežu tkala,
tek se katkad mokrih ptica cvrkut prosu
i slab odjek kruške što je k zemlji pala…
Odgovori