Hitler ima brze Štuke,
Al uzalud on pikira,
Jer partizan, sve bez muke,
Kuda hoće odmaršira.
Štuke će se strmoglavit,
I Hitler će pasti s njima,
A partizan čas će slavit
Pobjede u hodovima.
Mussolinijev “Caproni”
I “Savoja” mitraljira –
Al dok bombe na nas roni,
Naprijed vojska nam maršira.
I svi auti, kamioni,
Motocikli i kotači
Ne pomažu, jer ih goni
Naša noga, takmac jači.
Nabrekle su na njoj žile,
Miške su ko repa krupne –
Al fašisti mišji cvile,
Kad ih ona čvrsto lupne.
Ona preko Prenja gazi,
I Ljubinu prekorači –
Bježi četnik po toj stazi,
Da ga hod naš ne zakvači.
“Deset, petnaest, bezbroj sati
Partizanska hoda noga.
Partizani neće stati –
Baš su vrazi sa tri roga!”
Tako čude se fašisti –
I kraj svoje “pašte-šute”
(Što će Dalmatin je “isti”)
Na svoj kamion se ljute.
Tako ustaša se čudi,
Dok se vozi na motoru –
A partizan se usudi
Zać na Zagrebačku goru.
Partizani! naše noge
Ne potiče “pašta-šuta”,
One lete krilom sloge
Planinama našeg puta.
Neka žile im se plave,
Nek im rastu miške, buti –
Al njihove neće slave
Svi motori oskvrnuti.
Učini partizan pokret –
Fašistu se koža ježi –
Brz pred nama mu je okret,
Kad pred našom nogom bježi!
Što su negdašnji rekordi
U hodanju i u trci –
Ne znahu naš hod ni gordi
Olimpijci, stari Grci.
Al od silna hoda rastu
Naše noge, što se kinu –
I skoro će, slične hrastu,
Porast uvis, u debljinu.
Naš je korak uvijek veći –
Sad doseže naše more
Jednom nogom, drugom priječi
Tuđincu do Fruške gore,
Jednom nogom kod Bihaća
I Zagreba on je stao,
Drugom Crnu Goru laća,
I u Sandžak on je pao.
A kad Nijemac bi da makne
Našu nogu od Karlovca,
Druga pođe, zakorakne
Do Gackoga i Avtovca.
Čudne noge i koraci!
Kada bježe, naprijed jure
– A fašisti, baš ko raci,
Napredujuć, natrag žure.
Neće dobit rat vagoni,
Ni lokomotive teške,
Ni motori, kamioni –
Već onaj što ide pješke.
On što skače s Durmitora,
Na vrhove Treskavice,
Što pojuri sve do mora,
I na vršak Bjelasnice.
SS-trupe, vojsku Bunda,
Alpince i bersaljere
Umorila naša runda,
Što po čukama se vere.
I kad naša noga zada
Zadnji udar kamionu,
Zadnjim zamahom kad svlada
Let fašističkom avionu,
Kad fašisti još podijeli
Zadnji smrtni udar straga
(Jer sprijeda, kad bi i htjeli
Ne da njegvog bijega snaga) –
Od mora do Staljingrada
Naše noge vozit ćemo;
Nakon sramnog njinog pada
– Drugovi! već ne idemo…
Nek se naše noge voze,
Nek ih služe avioni,
A brdima neka koze –
Ko i prije – pastir goni.
Odgovori